KATARAKTA

Katarakta ili siva mrena predstavlja zamućenje prirodnog sočiva koje se nalazi u oku. Zamućenje nastaje postepeno osim kod urođenih i traumatskih katarakti. Napredovanje katarakte se ne može sprečiti nikakvim lekovima, a samo vreme operacije zavisi od toga koliko zamućenje remeti životne aktivnosti pacijenta.


Katarakta može nastati na više načina, ali u suštini predstavlja zgušnjavanje belančevina koje grade vlakna sočiva i nastanak zamućenja.
Na osnovu uzroka se može izvršiti I podela katarakti na:

• Urođene ili kongenitalne koje se javljaju na rođenju ili u ranom detinjstvu i mogu biti nasledne;
• Staračke koje nastaju usled starenja organizma;
• Komplikovane koje predstavljaju posledicu drugih bolesti ili operacija;
• Trumatske koje nastaju zbog povrede oka;
• i katarkate koje su posledica dugotrajne upotrebe nekih lekova.

Na nastanak katarakte nepovoljno utiču i: pušenje, konzumacija alkohola, UV zdraci, nepravilna ishrana…

Podela katarkati

Podelu prema uzroku nastanka smo već naveli, a ono što je neophodno istaći je da se katarakte mogu podeliti na primarne i sekundarne. Za razliku od primarnih sekundarne katarakte se javljaju na već operisanom oku kod koga postoji ugrađeno veštačko sočivo i uklanjaju se laserom. Ne predstavljaju ponovno zamećenje samog sočiva već zamućenje kapsule.

Simptomi

U početnoj fazi katarakta može da ne daje nikakve simptome. Pacijenti ih najčešće pripisuju umoru. U početku imaju osećaj kao da gledaju kroz prljave naočare. Dolazi do blagog zamućenja slike. Katarakta se najčešće javlja obostrano ali samo napredovanje može biti različito na očima.

Kod uznapredovalih katarakti pacijenti imaju:

• Blještanje pri jakim izvorima svetlosti;
• Rasipanje ili haloe koji se javljaju oko izvora svetlosti;
• Promene u intenzitetu boja ili kontrasta;
• Zamagljen ili nejasan vid,
• Otežano vide pri slabijem osvetljenju;
• Promene dioptrija;
• Nekada se mogu javiti i duple slike ili zatamnjenje dela vidnog polja.

Lečenje

Jedini način lečenja katarakti je operacija katarakte. Pacijent je u početku može odlagati, ali je to jedini i definitivni način lečenja. Iako se nekada operisala samo potpuno zrela katarakta, danas se pristupa problemu sa različitog stanovišta. Tako se danas smatra da je operacija opravdana onda kada katarakta ugrožava tj. remeti svakondevno funkcionisanje pacijenta.

Zato će recimo operacija imati smisla onda kada vid na tom oku padne ispod 50% kod starijih ljudi, dok će na primer kod pacijenta koji je profesionalni kamerman operacija biti preporučena već sa početnim zamućenjem sočiva kako bi on mogao da nastavi da radi.

Danas je operacija veoma uspešna i predstavlja rutinsku operaciju sa malim brojem komplikacija. Nakon operacije vid se potpuno opravlja na stanje pre katarakte. Sama operacija se sastoji u odstranjivanju prirodnog sočiva iz oka, a zatim se na njegovom mestu ugrađuje veštačko intraokularno sočivo.

Danas postoje različita introkularna sočiva koja omogućavaju pacijentu da zadovolji različite potrebe.

SUVO OKO

Suvo oko ili Keratoconjunctivitis sicaa na latinskom, predstavlja veoma često oboljenja oka, a najjednostavnije rečeno to je nedostatak vlaženja i podmazivanja između očne jabučice i unutrašnje strane kapaka. Može se javiti u nekoliko formi, a od toga koliko je izražena suvoća zavise i simptomi koji mogu biti od nelagodnosti pa sve do infekcije prednje površine oka.

Uzroci nastanka

Uzoci nastanka suvog oka mogu biti različiti. Najčešće ovaj problem nastaje:

• u sklopu fiziološkog procesa starenje, posebno kod žena u menopauzi,
• usled uzimanja nekih lekova poput antihistaminika, kontraceptiva, lekova protiv Parkinsonove bolest, itd.
• kao simptom nekih bolesti poput reumatoidnog artritisa, Lupusa, Sjogren-ovog sindroma,
• kao posledica dugotrajnog rada za ekranom jer je tada smanjen broj treptaja u minuti,
• kao posledica izloženosti suvom vazduhu, vetru ili prašini,
• kao posledica stalnog nošenja kontaktnih sočiva,
• kao posledica nemogućnosti zatvaranja kapaka,
• kao posledica oboljenja suzne žlezde.

Simptomi suvog oka

Simptomi suvog oka mogu varirati od osećaja nelagodnosti pa do čak infekcija rožnjače koje nastaju usled suvog oka.

Subjektivno pacijenti opisuju sledeće simptome: suvoću očiju, osećaj grebanja, žarenja, osećaja stranog tela u oku, ili imaju povremeno i stalno crvene iziritirane oči, povremeno zamagljenje vida. Jedan od simptoma je takođe i suzenje očiju, iako deluje kontradiktorno.

Ovaj simptom nastaje usled izmenjenog sastava suza pa one ne vrše svoju normalnu funkciju što samo oko pokušava da nadoknadi lučenjem veće količine suza.

U dijagnostici se koriste testovi za suvo oko kada lekar meri količinu suza koje oko luči kao i kvalitet suznog filma. Pregled obuhvatra pregled na biomikroskopu koji predstavlja osnovni pregled, a zatim i specijalne preglede i to:

• test vreme prekida prekornealnog suznog filma (Tear break up time-BUT) koji meri kvalitet suznog filma,
• Širmerov test koji meri količinu lučenja suza,
• Rose Bengal.

Lečenje

Iako se suvo oko nekada ne može izlečiti, mogu se ukloniti simptomi koji u stvari iritiraju samo oko.

Osnovni princip lečenja se sastoji u ukapavanju veštačkih suza ili smanjenju uticaja spoljašnje sredine koji su doveli do pojave suvog oka.

Pri ukapavanju veštačkih suza oftalmolog određuje koje najviše odgovaraju pacijentu. Nosioci kontaktnih sočiva moraju uvek voditi računa da su veštačke suze koje koriste kompatibilne sa sočivima. Kod težih slučajeva se mogu koristiti i kapi koje dovode do povećanog lučenja suza ili se mogu koristiti takozvani čepići koji sprečavaju oticanje suza.

ASTIGMATIZAM

Astigmatizam predstavlja refrakcionu anomaliju oka koja se koriguje takozvanim cilindričnim staklima odnosno toričnim kontaktnim sočivima. Predstavlja jedan od čestih poremećaja vida, i iako zvuči strašno laicima to u praksi nije tako opasno. Kod oka koje je astigmatično prelomljeni zraci koje oko prima iz spoljašnje sredine se ne fokusiraju  u jednoj već u više tačaka. Ova pojava prelamanja se može javiti i kod kratkovidih i kod dalekovidih osoba i najčešće je povezana sa nepravilnim oblikom rožnjače.

Nastanak astigmatizma

Astigmatizam se može javiti usled nepravilnog oblika rožnjače ili sočiva koje se nalazi u oko. Normalna rožnjača je oblika pravilne sfere odnosno lopte. Kod ovakve rožnjače svi njeni meridijani imaju istu dužinu (meridijan je linija koja spaja dva suprotna kraja isečka).

Kod oka koje ima astigmatizam oblik rožnjače nije pravilan  i ona ima oblik odsečene ragbi lopte i njeni meridijani imaju različitu dužinu odnosno zakrivljenost. Ovakve rožnjače zbog svog nepravilnog oblika nemaju formiran jedan fokus. Odnosno svetlosni zraci koji prođu kroz ovakvu rožnjaču se ne prelome isto već u različitim tačkama. Usled toga je slika koja se formira razvučena, nejasna ili iskrivljena. Ova refrakciona anomalija je veoma često nasledna i može se javiti u najranijem detinjstvu ali i menjati tokom života sa promenama koje se dešavaju u oku, ili može nastati nakon nekih povreda ili operacija oka kod kojih zbog ožiljka rožnjača postane nepravilna.

Simptomi astigmatizma

Ljudi koji imaju astigmatizam najčešće od simptoma imaju glavobolje, brzo se zamaraju, drže glavu u određenom kosom položaju kako bi izoštrili sliku bilo da je to čitanje ili gledanje televizora. Kod osoba koje imaju astigmatizam može se javiti i razrokost. Ovakve osobe veoma često mešaju slične znakove jer su im objekti razvučeniji u različitim pravcima pa tako na primer mešaju brojeve 0,3,5,6,8 i 9. Vrlo često osobama sa nekorigovanim astigmatizmom više smetaju blještanja kao i jaka sunčeva svetlost.

Podela astigmatizma

Astigmatizam se može podeliti na dva načina i to u zavisnosti od tipa refrakcione mane ili tipa zakrivljenosti rožnjače.
Podela astigmatizma u zavisnosti od refrakcione mane ide u skladu sa samim refrakcionim manama:

• Miopni odnosno kratkovidni astigmatizam se javlja kod oka kod koga su oba merdijana rožnjače kratkovida i tačke fokusa su ima pre tačke jasnog vida. Koriguju se diotrijskim staklima kod kojih su oba znaka u minus dioptriji ali mogu biti različite jačine.
• Hipermetropni ili dalekovidi astigmatizam je anomalija kod koje su oa meridijana dalekovida i prelamaju svetlost iza tačke jasnog vida. Koriguju se cilindričnim staklima kod kojih su oba znaka u plusu i mogu biti različitog intenziteta.
• Miksni ili mešoviti astigmatizam se javlja kada je jedna meridijan oka kratkovid a drugi dalekovid pa je kod jednog tačka fokusa ispred a kod dugog iza tačke jasnog vida. Ovakav tip astigmatizma se koriguje dioptrijskim staklima koja imaju različite znake ondnosno jedan meridijan ima plus a drugi minus dioptriju.

Duga podela astigmatizma je usled tipa zakrivljenosti rožnjače i to na:

• Pravilan ili regularan astigmatizam. Kod ovakvog tipa astigmatizma jedan meridijan ima najveću zakrivljenost a drugi najmanju u odnosu na sve ostale. Oni se nazivaju glavni meridijani u uvek međusobno zaklapaju ugao od 90⁰.
• Nepravilan ili iregularan asigmatizam predstavlja tip astgmatizma kod koga meridijani imaju različitu zakrivljenost, ali među njima nema pravilne pozicije. Najčešće se javlja kao posledica bolesti rožnjače, povreda ili hirurših intervencija.

Korekcija astigmatizma

Korekcija astigmatizma je specifična i može se postići na nekoliko načina i to:

• Naočarima sa takozvanim cilindričnim staklima (staklo izgleda kao i svako drugo dioptrijsko staklo ali ima specifičnan način prelamanja kako bi nadoknadilo ono što je oku neophodno da normalno prelama, rezano je kao odsečak cilindra pa je otuda i dobilo ovaj naziv). Ovaj tip naočara zahteva postepeno privikavanje, posebno ukoliko je dioptrija cilindra malo veća.
• Kontaktnim sočivima i to mekim cilindričnim ili takozvanim toričnim kontaktnim sočivima ili gas propusnim kontaktnim sočivima. Meka sočiva su preporučljiva za ljude kod kojih je dioptrija cilindra niža dok se kod većih dioptrija preporučuje da nose gas propusna kontakna sočiva kako bi dobili bolji kvalitet vida.
• Laserskim intervencijama se može korigovati astigmatizam u zavisnosto od dioptrije, rožnjače i samog oka o čemu se mora izjasniti hirurg koji bi trebalo da radi intervenciju.
• Ugradnja specijalnog veštačkog sočiva je još jedan način korekcije astigmatizma. U ovom slučaju se na mesto prirodnog sočiva koje se već nalazi u oku postavlja veštačko adekvatne dioptrije.